Preuzet tekst iz Večernjih novosti od 13. februara 2014. godine.

Svake godine se povećava broj knjiga za osnovne i srednje škole. Zaradu, u visini od 150 do 200 miliona evra, dele 74 firme.

TRŽIŠTE udžbenika godišnje vredi između 150 i 200 miliona evra, pa se sve više izdavača utrkuje da uzme deo „kolača“. Broj udžbenika za koje izdavači traže odobrenje uvećava se iz godine u godinu, a samo tokom 2013. u Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja stiglo je na odobravanje 537 rukopisa knjiga za osnovne i srednje škole.

Stručne komisije odobrile su 248, a odbile 230 udžbenika. Tehnički su bila neispravna 34, a u proceduri za odobravanje je 25 naslova. Pristiglo je i 90 naslova za nacionalne manjine.

Literaturu za osnovce i srednjoškolce objavljuju čak 74 licencirana izdavača. Procedurom odobravanja udžbenika nezadovoljni su gotovo svi, i traže hitnu izmenu zakona.

– Imamo mnogobrojne primedbe na postojeći nacrt zakona o udžbenicima – kaže, za „Novosti“, dr Zoran Avramović, direktor Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. – Centralno pitanje je kako doći do što kvalitetnijeg udžbenika.

Rukopis prvo prođe recenziju u izdavačkoj kući, posle ide u Ministarstvo. Odatle odlazi u Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čija tročlana komisija daje mišljenje. Potom ide na glasanje na Nacionalni prosveti savet (NPS), pa ponovo u MPN.

– Potpuno je apsurdno da se na taj način nipodaštava stručnost naše komisije. Prostim dizanjem ruke odluku donose ljudi koji nisu ni pogledali rukopis – kaže Avramović.

Da bi nešto hitno trebalo menjati u proceduri odobravanja udžbenika slaže se i Olivera Krupež, nastavnica sa dugugodišnjom praksom i predsednica podružnice Društva za srpski jezik za Moravički okrug.

– Nastavnici mi se često žale na propuste koje otkrivaju u udžbenicima – kaže naša sagovornica. – Produkcija je ogromna i teško je obezbediti kvalitetnu proveru sadržaja.

PISANjE RAZGLEDNICA

U „EDUKINOJ“ radnoj svesci za srpski jezik za treći razred osnovne škole postoji vežba pisanja razglednice. Prema rečima Olivere Krupež, primeri nisu stavljeni u šaljiv kontest, već se od učenika traži da napišu razglednicu u istom maniru.

Dragi Pero,

Ja sam u Parizu. Mnogo se lepo provodim i drago mi je što nisi ovde. Ti uvek čačkaš nos, a meni se to ne sviđa. Biljana